Investitori žele da reforme u Srbiji probiju ,,zid otpora”.
Autor teksta je regionalni direktor za Zapadni Balkan i šef Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
,,Zaveštanje prošlosti unazađuje zemlju”, kaže regionalni šef Evropske banke za obnovu i razvoj.
Poslednjih godina Srbija je jedna od najuspešnijih zemalja Evrope u pogledu privlačenja investicija. Kombinacija političke stabilnosti, niskih troškova, poboljšanja saobraćajnih veza sa Evropskom Unijom i njenim susedima, kao i snažnog ljudskog kapitala, stavili su Srbiju u na ekran radara mnogih investitora.
Pre nego što je Covid-19 okrenuo svet naglavačke, Srbija je uživala u periodu uspešne ekonomske ekspanzije. Premašivši već velika očekivanja, ekonomija je u prvom kvartalu 2020. godine porasla za 5% u poređenju s prethodnom godinom. Pandemija je drastično zaustavila ovaj uspon, ali čak i u trenutnim turbulencijama Srbija izgleda dobro postavljena da se snažno razvija.
Zavisno od načina na koji posmatrate, globalno ili regionalno, Srbija je mala riba u velikom moru ili velika riba u malom jezeru. Jedan od njenih izvora snage i energije je da, iako predstavlja relativno malo tržište, nalazi se uz ključni logistički koridor između luka Grčke, Turske i tržišta EU na severu.
Današnja Srbija je prihvatila koncept regionalne saradnje. To je bilo očigledno u pragmatičkim koracima takozvanih ,,zelenih traka” na Zapadnom Balkanu, kako bi se olakšao prelazak tereta preko granica tokom krize Covid-19.
Bilo je ohrabrujuće videti zemlje regiona da brzo, odlučno i uspešno reaguju na vanredne situacije. Pravovremene, dobro sprovedene blokade i proporcionalne mere na domaćem i međunarodnom saobraćaju bile su efikasne. Broj slučajeva Covid-19 u Srbiji i regionu zadržao se ispod nivoa koji su viđeni u daleko bogatijim i bolje opremljenim društvima.
Cena krize će i dalje biti visoka. Ne samo u smislu gubitka života, već i ekonomske štete koju je nanela pandemija. Za Srbiju očekujemo pad BDP-a od 3,5% u 2020. godini i skok od 6% u 2021. Srbija, kao i svaka uporediva zemlja koja nije ekonomski već duboko integrisana u tržištu EU neće biti u stanju da se izbori sa tim teretom sama. Ali, zemlja ima snažne osnove na kojima može graditi oporavak.
Fiat proizvodi automobile u Kragujevcu, a Simens je nedavno počeo da gradi tramvaje u zemlji. Prošle godine ,,Barry Callebout”, vodeći svetski proizvođač čokolade i kakao proizvoda, postavio je temelje za fabriku u Novom Sadu. Energetske kompanije Enlight, Masdar i Taleri započele su sa radom vetroelektrana 2019. godine. Zemlja je takođe dobra za strane kompanije koje smatraju da će ,,skinuti prednost” svojim dobavljačima i iskoristiti potencijal Srbije za informacione i komunikacione tehnologije.
Srbija je takođe postala sofisticirana u promociji spoljne trgovine. U Londonu, Dizeldorfu i Parizu, predstavnicima zemlje uspešno postavljaju pitanje zašto bi ljudi trebalo da ulažu u Srbiju.
Ali, da li se investitori osećaju jednako dobrodošli nakon što uđu u zemlju?
Zaveštanja iz prošlosti postoje i zadržavaju zemlju u njenom napretku. To uključuje, na primer, nedostatak jasnih ciljeva politike i strateškog odlučivanja za preduzeća u državnom vlasništvu i nepostojanje ravnopravnih uslova u sprovođenju pravila o konkurenciji za sve učesnike na tržištu. Poboljšano upravljanje, uključujući korporativno upravljanje državnim preduzećima, moglo bi dodati čak dva procenta BDP-u, prema MMF-u.
Ovde je proces reformi često najteže sprovesti – tamo gde bi se političke lojanosti, zainteresovani interesi i stare strukture mogli udružiti da bi stvorili zid otpora po pitanjima od transparentne javne nabavke do zapošljavanja u javnoj administraciji. Kao rezultat toga, Srbija ostvaruje ispod nivoa koji bi mogla da postigne i mnogi investitori koji bi mogli da pomognu zemlji da napravi sledeći korak odlaze na drugo tržište. U međuvremenu, mnoge mlađe generacije u Srbiji, privučene su prilikama u drugim zemljama koje imaju koristi od njihovog obrazovanja i veština. Posle poslednjih decenija odlaska mladih iz domovine, niko u Srbiji ne želi da vidi više takvih gubitaka vitalnog talenta.
Pre nego što je Covid-19 zatvorio granice, bilo je već jasno da iseljavanje kvalifikovane radne snage iz Srbije mora da se preokrene. Može se, na primer, poboljšati stručno usavršavanje i dizajn nastavnih planova i programa; kroz pružanje stipendija, stažiranja i obuke na radnom mestu... zadržati taj kadar. Evropska banka za obnovu i razvoj je zagovornih upravo takvih mera.
Evropska banka za obnovu i razvoj je povećala svoju podršku i ulaganja u Srbiju u 2019. godini na više od 515 miliona evra, sa 396 miliona u 2016. Sada, kako bi ublažio ekonomski uticaj Covid-19 virusa, očekuje da će obezbediti 750 do 850 miliona evra novog finansiranja u 2020.
Udvostručujemo kreditne linije i finansiramo trgovinu za mala i srednja preduzeća. Naše finansiranje takođe pomaže u izgradnji ključne infrastrukture i modernizacije u okviru javno-privatnog partnerstva sa francuskom građevinskom grupom Vinci na beogradskom aerodromu Nikola Tesla i njegovo širenje u regionalno čvorište.
Gledajući dalje od krize Covid-19, naši strani investitori i lokalni korporativni klijenti ostaju posvećeni takvim investicijama. To signalizira da Srbija nije samo postala privlačna za privatne investitore, nego će i dalje ostati takva kada je najpotrebnija.
Preuzeto sa:
https://amp.ft.com/content/5e5ef77a-9c16-11ea-871b-edeb99a20c6e
June 17, 2020 3:30 am by Zsuzsanna Hargitai
